САВРЕМЕНА ОСНОВНА ШКОЛА ИЗМЕЂУ ДРУШТВЕНИХ ОЧЕКИВАЊА И РЕАЛНОСТИ КРИЗЕ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА

Authors

  • Перо Спасојевић
  • Марица Цвјетковић
  • Влатка Спасојевић

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1301203C

Abstract

Очекивања од основне школе као институције друштва, без
сваке сумње са најважнијом друштвеном мисијом васпитања и образовања,
фундаменталног „животног оспособљавања“ и дјеловања на развој личности дјеце
за „здраво друштво“, све више су у знаку сумњи и оспоравања, са посљедицама које
указују на озбиљну кризу теорије и праксе школа. Узроци такве климе, којом се ова
криза дуже вријеме само продубљује, посебно у односима између школе и породице,
разноврсни су и комплексни, захтијевају брз и јасан одговор школске педагогије и
свих научних дисциплина које се баве школом, захтијевају да се истражи, у којој
мјери је одржив сасвим јасан апологетски однос према школском насљеђу и
традицији и какве су рефлексије бројних и вјероватно некритички и рђаво
припремљених промјена који ову кризу увећавају. Међу евидентне слабости школе
најчешће се убрајају занемаривање статуса ученика у школском раду, са јасном
дилемом да ли је он „актер школског рада“ или објекат на који су усмјерене мање
више ауторитарне педагошке мјере и поступци по избору одраслих, родитеља и
наставника, прије свега, да ли се на „школске дужности“ гледа из перспективе
дјетета и његових аутентичних могућности, или школа покушава своју „немогућу
мисију“, да укине „неједнакост прилика“ (Груден, З. Груден, В., 2006.) у којима живе
и са којима долазе у школу. Осим тога, указује се често на „изолованост родитеља
од школе“, негирање њихових компетенција да се баве васпитањем и образовањем
ако дјеца већ иду у школу, што доводи до дисфункционалних односа, маргинализације
њихових објективних моћи дјеловања на квалитетнију школу, у којој се родитељи
укључују са својим идејама, прије свега, са становишта користи за своје дијете и
његов развојни просперитет. Није ли, на тај начин, школа претјерано заснована на
„мисији светости знања“, није ли криза генерисана инертношћу или непостојањем
сигурне теорије школе и школске педагогије према овим појавама у пракси? Овај рад
посвећен је могућим одговорима на ове изазове.

Published

2018-12-27