НЕКИ АСПЕКТИ ИСТОРИЈСКОГ РАЗВОЈА МЕТАКОГНИЦИЈЕ

Abstract

У раду су разматрани неки аспекти историјског развоја
метакогниције. Развој метакогниције посматран је од Пијажеа, код кога
метакогницију препознајемо у појму рефлектујуће апстракције и Виготског, код
кога елементе метакогниције проналазимо у усмјеравању сопственог учења и
мишљења употребом унутрашњег говора. Увођење метакогниције у фокус научних
интересовања, везује се за Флејвела и његове радове из седамдесетих година
прошлог вијека. Он је први увео термин метамеморија и зато је означен као
зачетник појма метакогниција. По њему, метакогницију сачињавају знања и
вјеровања о томе шта све утиче на ток и посљедице когнитивних активности.Ен
Браун метакогницију дефинише као размишљање о сопственом учењу, сјећању и
разумијевању, а одређује је као: опште метакогнитивно знање и метакогнитивно
искуство. Коријене метакогниције код Стернебрега проналазимо у његовом моделу
интелигенције. Наведена је и улога и значај когнитивнихпсихолога и представника
конструктивизма у развоју метакогниције.