РАНА ПИСМЕНОСТ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧИТЕЉА И ВАСПИТАЧА

Abstract

Ставови „за“ и „против“ описмењавања деце пре почетка
школовања често су предмет научних и стручних расправа те спекулација шире
јавности. Ова тематика нарочито добија на значају са социокултурном теоријом
дечјег развоја која сложен процес описмењавањатумачи као развојну појаву чији су
зачеци садржани већ у првим годинам живота детета – тзв. рана писменост или
писменост у настајању. Истраживања показују да је описмењавање умногоме
олакшано деци која одрастају у подстицајном социокултурном окружењу или су
прошла припрему у одговарајућимпредшколским програмима. Већина европских
земаља са припремом за описмењвање деце започињесе око пете године живота. У
таквим условима оправдано је интересовање за ставове практичара од којих се
највише очекује када је у питању припрема заописмењавање деце код нас. Почетком
прошле школске године у неколико основних школа и предшколских установа у Србији
организовано је истаживање на узорку од 46 учитеља и 48 васпитача. Анкетирањем
укупно 94 практичара утврђеноједа половина учитеља и једна четвртина васпитача
има позитиван став према раној писмености, при чему су васпитачи са мање радног
искуства и нижом стручном спремом изричитији у ставу „против“ у односу на оне
искусније, са високим образовањем, и учитеље. Као основне аргументе против раног
описмењавања практичати наводе недовољну зрелост деце и (не)оспособљеност
васпитача. Ипак, да „дечију заинтересованост за читање и писање не треба
гушити и одлагати“ сложили су се готово сви учитељи и највећи број васпитача.
Иако су практичари сагласни у ставу да је важно да у описмењавању деце сарађују
породица, предшколска установа и школа, на чему посебно инсистирају
учитељи,више од половинењих не познаје циљеве и задатке програма који се
реализује у припремним групама. Установљене су разлике у очекивањима практичара
од програмских активности при чему васпитачи фаворизују развој општих
способности и свих аспеката развоја деце док су учитељи усмерени на припрему за
описмењавање, пре свега писање. На крају рада дате су смернице за унапређивање
сарадње предшколске установе и школе у циљу подршке раној писмености.