ВАСПИТАЊЕ КАО АКТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ИЛИ АКТ КУЛТУРЕ: ДИЛЕМА ИЗБОРА ИДЕНТИТЕТА
DOI:
https://doi.org/10.7251/NS1601009PAbstract
Аутор разликује цивилизацију као технички успех и културу
као успех духа. У раду се констатује намерна редукција времена за размишљање,
што има за последицу и лакомисленост, и нетачност мисли, и увећање простора за
манипулације. Право и педагогија јесу уметност аргументовања. Иако имају
онтолошки лимит, и право и педагогија могу да буду савезници врлине.