ЉУБАВ И ЉУБАВНИЦИ У КРАТКИМ ПРИЧАМА МОМА КАПОРА

Abstract

Љубав и сексуалност представљају једну од тематско-
мотивских константи књижевног стваралаштва Мома Капора, творећи између
осталих и важну компоненту пишчевог схватања живота и бивства уопште. Рад се
темељи на анализи начина конструкције и презентације мотива љубави у Капоровим
причама из књиге „101 прича”. Откривајући поетичке доминанте кратке приче
Мома Капора закључујемо да овај писац супротстављајући љубав стереотипима
свакодневице, у првом реду афирмише нормалност, рехабилитујући на тај начин и
љубав, као поетско осјећање и сентимент. У исто вријеме, писац свједочи о
теретима и искушењима којима љубав у савременом друштву бива изложена и
дубоко хуманим дилемама својих јунака. Љубав у кратким причама Мома Капора
тако постаје подлога за посредну интерпретацију ширег историјског и културно-
политичког контекста. Оваквим приповиједањем о љубави Капор скоро да и нема
претходника у српској књижевности, а свакако да стоји у опреци са савременим
тенденцијама књижевног стварања.