ВУКОВ РЈЕЧНИК КАО „ВРЕДНОСНА ПАРАДИГМА” У КЊИЗИ О ЗМАЈУ ЛАЗЕ КОСТИЋА

Abstract

У раду се покушава дефинисати Костићев однос премa народној
књижевности, тако што се у фокус интересовања ставља „Српски рјечник
истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима” (1818, 1852) Вука Стефановића
Караџића, који у одређеном делу критичко-есејистичког опуса Лазе Костића
фигурира као “вредносни параметар”. На примеру једне од најзначајнијих
Костићевих књига – „О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његову певању, мишљењу
и писању, и његову добу” (1902), показује се у којој мери је Вуков „Рјечник” утицао
на Лазу Костића, и колико му је помогао приликом вредновања песничког рада
Јована Јовановића Змаја. Оцењујући песништво свог „старог пријатеља” Костић се
неретко позива на „Рјечник”, и тако коначно успоставља тезу да је ова истакнута
књига најрелевантнији приручник за оцену Змајовиног песничког језика.