ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА И НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ У ПОСТМОДЕРНОМ БРИТАНСКОМ РОМАНУ

Abstract

У постколонијалној ери питање идентитета и националне
припадности постало је сложено и тешко одредиво. Нигдје то није толико
очигледно као у послијератној Британији која се суочила са изазовима пропасти
Царства коју је пратио процес националног редефинисања, и то и у погледу
међународног статуса и у погледу састава становништва. Роман, а и књижевност
уопште, показали су се као одличан извор за истраживање хибридних културних
облика који су настајали у Енглеској која се непрестано мијењала и постајала
истински мултикултурална. Ипак, ово није тако једноставна прича која слави
британску разноликост у културном смислу. Идентитети емиграната који су
описани у послијератним романима често су рањиви, а њихова искуства у новом
друштву болна. У оваквим друштвеним и културним околностима појава
стереотипа и предрасуда о припадницима других народа и култура постаје
неизбјежна, а постколонијални концепт „другог“ рефлектује се у свим познатим
облицима кроз расне, класне, политичке, па и сексуалне различитости. Романи који
ће нам пружити веома живописну слику постколонијане Британије и помоћи да
потражимо одговоре на нека од горућих питања јесу Буда из предграђа Ханифа
Курејшија, Артур и Џорџ Џулијана Барнса и Најмрачнија Енглеска Кристофера
Хоупа.