ИЗВАНУЧИОНИЧКА НАСТАВА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Abstract

У првом дијелу рада дате су теоријске основе изванучионичке
наставе у настави природе и друштва.
У другом дијелу рада анализирани су ставови и мишљења просвјетних радника о
компетенцијама за остваривање изванучионичке наставе у настави природе и
друштва, њеном утицају на квалитет рада и мотивацију ученика, те учесталост
примјене и проблеме на које просвјетни радници наилазе приликом њеног
реализовања у пракси. У истраживању је учествовало 140 просвјетних радника са
простора општина: Бијељина, Угљевик, Лопаре, Модрича, Добој, Зворник и
Шековићи.
Резултати истраживања показују да изванучионичка настава није довољно
заступљена у настави природе и друштва у односу на програмске могућности,
мотивацију ученика и квалитет знања који се кроз учење у природном амбијенту
стиче. Разлоге оваквог стања можемо сагледати кроз ставове просвјетних радника
у којима високо процјењују своје компетенције у теоријском познавању
изванучионичке наставе и њеном планирању, међутим, само припремање за
реализацију изванучионичке наставе као и фазе вредновања рада и сређивања
података, односно материјала прикупљеног на терену су етапе које су занемарене
или им се не придаје значај који би требало. Најчешћи проблеми у спровођењу учења
у природном амбијенту односе се на: недовољну мотивисаност просвјетних радника,
велики утицај традиционалне наставе, као и недовољно искуство у припремању и
организовању те потешкоће приликом реализовања овакве наставе.