UTICAJ PROGRAMIRANOG FITNES VEŽBANJA NA SKOLIOTIČNO LOŠE DRŽANJE

Abstract

Uzorak ispitanika je činilo 79 dečaka predškolskog uzrasta od 6 i 7 godina, od kojih 40 u eksperimentalnoj i 39 u kontrolnoj grupi. Svi ispitanici su bili uključeni u dečiju školu sporta. Eksperimentalna grupa je, pored redovnih programskih aktivnosti u okviru dečije škole sporta (3 puta nedeljno, u trajanju od 6 meseci), bila uključena u 48 dodatnih (2 puta nedeljno) trenažnih časova vežbanja u sportskim (fitnes) klubovima. U cilju utvrđivanja efekata šestomesečnog fitnes vežbanja na skoliotično loše držanje dece predškolskog uzrasta korišćene su sledeće varijable dobijene primenom „Spinal Mouse“ uređaja: stepen zakrivljenosti u torakalnom delu, stepen zakrivljenosti u lumbalnom delu i nagib kičmenog stuba. Iako su ispitivanjem utvrđeni mali do umereni efekti, rezultati dvofaktorske analize varijanse (od pη2= .009 do pη2= .076) pokazuju da je napredak eksperimentalne grupe značajno veći u odnosu na kontrolnu grupu. Za razliku od kontrolne grupe, razlike između inicijalnog i finalnog merenja u eksperimentalnoj grupi bile su statistički značajne na generalnom (Wilks` Lambda .724, F= 9.663, p= .000) i parcijalnom nivou (F= 13.891, p= .000 za stepen zakrivljenosti u torakalnom delu, F= 6.181, p= .015 u lumbalnom delu i F= 13.551, p= .000 za inklinaciju kičmenog stuba). Takođe, sa aspekta pojedinačnih nalaza koeficijenta eta vidljivo je da je vrednost dobijenih efekata različita između grupa u korist eksperimentalne grupe (eksperimentalna od pη2= .073 do pη2= .151, kontrolna od pη2= .006 do pη2= .018). Na osnovu analiziranih parametara, može se zaključiti da stalna primena predloženog programa može značajno poboljšati posturalni status, kao i sprečiti loše držanje tela koje u budućnosti može rezultirati pojavom deformiteta.