ФУНКЦИОНАЛНЕ СПОСОБНОСТИ И НАПОРИ ДВА РАЗЛИЧИТА МОДЕЛА ХОДА УЗ НАГИБ

Abstract

У раду се пореде функционалне способности и субјективни осјећај оптерећења
током два различита модела хода уз нагиб. У ту сврху је тестирано 28 студената
факултета физичког васпитања и спорта (старости 21.4, ±1.27). За оба протокола
хода је кориштена моторизована покретна трака управљана дијагностичким
апаратом Фитмејт Мед (Cosmed, Italy) и забиљежени су максимална потрошња
кисеоника (VO2max), максимална срчана фреквенција (HRмаx) а након сваког
протокола испитаници су изразили субјективни осјећај оптерећења (RPE). Након
првог мјерења, на којем су испитаници ходали самоизабраним моделом хода,
приступило се 12 часовној обуци задатог модела хода уз нагиб након чега се
приступило другом мјерењу гдје су испитаници ходали задатим моделом. На оба
мјерења је кориштен субмаксимални тест „Chester treadmill walk test“. Добијени
подаци су анализирани кинематском методом и статистичким процедурама.
Закључак је да постоје разлике између испитиваних модела хода, односно да задати
модел изискује веће енергетске трошкове а изазива мање субјективно оптерећење.