ПОСТУПАЊЕ ПОЛИЦИЈЕ ПО НАРЕДБАМА И ЗАМОЛНИЦАМА НАДЛЕЖНИХ СУБЈЕКАТА

Abstract

Полиција поред полицијских послова таксативно набројаних
у чл. 30, ст. 3 Закона о полицији обавља и друге послове и задатке утврђене
законом и подзаконским актом. Један део ових послова односи се на пружање
помоћи другим државним органима, пре свега надлежним судовима и
тужилаштвима у обављању послова из њиховог делокруга, а састоји се у
поступању по њиховим наредбама и замолницама. Да би утврдили колико
времена полицијски службеници на безбедносном сектору проводе решавајући
наредбе и замолнице у раду су представљени делови из четири истраживања
која говоре о ангажовању полиције на овим задацима. Представљени резултати
истраживања указују нам да је полиција Републике Србије највише радног
времена ангажована на решавању наредби и замолница и на другим пословима
који нису у вези са превенцијом и репресијом криминалитета. Оптерећеност
полицијских службеника све већим
бројем наредби и замолницама, поред
представљених
резултата истраживања, потврђују и статистички
подаци
МУП Републике Србије у периоду од 2010. до 2013. године, који су такође
представљени у раду. Према статистичким подацима
правосудни органи у
просеку годишње доставе на поступање преко 101.000 захтева за уручење
позива и око 435.000 наредби за довођење лица, као и преко 100.000 захтева
за проверу адресе пребивалишта, од којих се 75% односи на теренску проверу
пребивалишта. Проблем утрошка већег дела радног времена полицијских
службеника на поступање по наредбама и замолницама присутан је више
од десет година у раду полиције на безбедносном сектору. У решавању овог
проблема аутори предлажу да се сагледају искуства других држава чије су
полиције један део својих послова повериле другим државним органима или
сектору приватне безбедности.