Генотипске специфичнсти приноса конзумних кртола кромпира

Abstract

О значају кромпира као гајеног усјева писано је много. Кромпир представља основу исхране становништва у многим земљама свијета. По истраживањима Међународног центра за кромпир (CIP), ова врста се сматра четвртим најважнијим свјетским гајеним усјевом. Без обзира на дужину периода од када је постао гајени усјев, начин производње, традицију и навику у потрошњи и потрошњу “per capita”, он  данас представља изузетно значајну гајену биљку. У БиХ садне површине под кромпиром варирају и  крећу се од 41000-50000 ha од чега у Републици Српској око 18500-20500 ha и Федерацији БиХ око 22500-26000 ha. Без обзира што је само млади кромпир повртни усјев, а сав остали ратарски усјев,  од укупних обрадивих површина Републике кромпиру припада 7,6%,  а  осталом поврћу 7,8%. Према обиму годишње производње од просјечно 480000 t и варјабилном приносу од 9-12 t/ha, по значају је други гајени усјев у Републици, послије кукуруза, а испред пшенице. Промјенљиви и различити еколошки услови, слаба техничка опремљеност и технолошка (стручна) оспособљеност произвођача представљена просјечно, за европске размјере, ниским приносом, намећу потребу сталног трагања за новим производним рјешењима. Једноставан, а добар покушај јесте нова сорта, односно генотип, али ни она  са сигурношћу не рјешава производни успјех. Ипак је вишегодишње производно тестирање нових сорти високог генетичког потенцијала родности у различитим еколошким (климатским и земљишним) условима преко оствареног приноса  полазна основа избора новог генотипа и његовог увођења у производњу, његове адаптабилности на промјенљиве услове средине и најчешћи  начин ка остварењу производног успјеха узгајивача.  У раду су представљена четворогодишња  истраживања приноса конзумне фракције кртоле кромпира код три  генотипа високог потенцијала родности у еколошки различитим условима, Сарајевско поље (Бутмир) и Гламоч. Резултати истраживања су показали да принос као сложено  својсво  најзначајније варира по годинама, затим, мање по локалитету, а најмање по генотипу.