Ampelografske karakteristike reproduktivnih organa sorti Žilavka i Blatina (Vitis vinifera sp.) kao parametar genotipskih specifičnosti

Abstract

Skoro celokupna proizvodnja grožđa u BiH, realizuje se na području Hercegovine, gde se već duži niz godina zadržava odnos od približno 80% površina pod vinskim i 20% površina pod stonim grožđem. Autohtone vinske sorte Žilavka i Blatina imaju najveći značaj u vinogradarskoj proizvodnji u ovoj regiji, zbog čega su predmet mnogobrojnih istraživanja i analiza. U ovom radu su prikazane najvažnije ampelometrijske karakteristike grozda sorti Žilavka i Blatina. Deo eksperimentalnih istraživanja u cilju ampelometrijskih analiza karakteristika grozda, bobice i semenke, realizovan je u proizvodnom vinogradu Aluminijskog kombinata u Mostaru. Imajući u vidu da je funkcionalna morfologija cvasti i cveta vinove loze u reproduktivnoj biologiji, veoma važan faktor efektivnosti reproduktivnih organa u funkciji realizacije visokih prinosa odgovarajućeg kvaliteta grožđa, posebna pažnja u ampelografskom proučavanju sorti Žilavka i Blatina, posvećena je karakteristikama na koje direktan uticaj ima stepen oplodnje: grozd, bobica i semenka. Istraživanja su realizovana u periodu 2009-2011. godina. Prosečna masa grozda sorte Blatina za period istraživanja iznosila je 228,28 g i kretala se u rasponu od 169,35 g do 289,19 g, sa prosečno 65,80 bobica u grozdu. Prosečna masa bobica sorte Blatina, iznosila je 3,49g, sa prosečno 1,51 semenkom u bobici. Prosečna masa grozda sorte Žilavka za period istraživanja iznosila je 223,16 g i kretala se u rasponu od 170,06 g do 325,45 g, sa prosečno 114,47 bobica u grozdu. Prosečna masa bobica sorte Žilavka izosila je 2,14 g, sa prosečno 1,76 semenki u bobici. Nešto veća variranja posmatranih svojstva, utvrđena su kod sorte Blatina što se može dovesti u vezu sa sortnom specifičnošću ove sorte prema procesu oprašivanja i oplodnje, te samim tim i zametanju bobica u grozdu.