Квалитетплодасортитрешњегајениху подгоричкомрегиону

Authors

  • Ранко Пренкић Биотехнички факултет, Подгорица, Црна Гора
  • Александар Одаловић Биотехнички факултет, Подгорица, Црна Гора

DOI:

https://doi.org/10.7251/AGRSR1203389P

Abstract

Правилан избор сорте је основни предуслов за успјешну производњу воћа, па и трешње. Повољни агроеколошки услови и примјена адекватних агро и по­мо­те­хни­чких мјера у засаду су неопходни предуслови да генотип сорте дође до пуног изра­жаја. Да би задовољили потражњу за овим раним, квалитетним и укусним воћем, посе­бно у току туристичке сезоне намеће се потреба за иновираним сортиментом тј. уво­ђењем и ширењем у производњу нових, квалитетнијих и роднијих интро­дукованих сорти трешње различитог времена сазријевања. Основни циљ овог рада био је испитивање квалитета плода интродукованих сорти трешње у специфичним агроеколошким условима Подгоричког региона, са циљем избора сорти са најбољим кара­ктеристикама плода које би се препоручиле производној пракси за интензивно гајење.   Испитивања су вршена у колекционом засаду Биотехничког факултета из По­дгорице на локалитету „Љешкопоље“ у току 2005 - 2007. године. У раду су испи­тивани вријеме зрења и важнији параметри квалитета плода интродукованих сорти тре­шње (Big Burlat, Moreau, Bing, Durone Nero I, Forlt, Giorgia, Sunbrust, Van, Ferovia, Durone Nero II, Lapins и Stela). Све сорте су калемљене на подлози Магрива, а узгојни облик је побољшана пирамидална круна. Међуредно растојанје воћака је 4.0 х 4.0 m. Најра­нији почетак фенофазе зријења регистрован је код сорте Big Burlat (09.05.), a на­јкаснији код сорте Stela (10.06.). Маса плода већине испитиваних сорти је у ка­те­го­ри­ји од средње крупних до крупних (6.50-10 g). Највећа маса плода је евидентирана код сорте Sunbrust (11.80 g) и Lapins (10.70 g).Облик плода код већине сорти је био окру­гластог, срцастог и пљоснато-издуженог облика.Највећи садржај растворљиве суве материје је регистрован код сорте Van (16.40 %). Сорте Big Burlat (11.30 %) и Giorgia (11.60 %) су имале најнижу вриједност од свих испитиваних сорти. Садржај уку­пних киселина код плодова испитиваних сорти се кретао од (0.37 %) у плоду Durone NeroI и (0.40 %) код сорте Van до (0.60 %) код сорте Big Burlat.

Published

2012-12-25