Autoimunski hepatitis: savremeni stavovi o dijagnostici i lečenju

Abstract

Autoimunski hepatitis (AIH) je imunološki posredovana progresivna nekroinflamacija
jetre, koja se karakteriše hipergamaglobulinemijom, autoantitelima
i histološki graničnim hepatitisom. Prvi put je opisan 1950. godine, kada je
pokazano da adekvatno lečen AIH ima dobru prognozu, dok u suprotnom
vodi u terminalnu insuficijenciju jetre. Bolest prolazi kroz periode remisije i
egzarcebacije, a ređe se manifestuje akutnom insuficijencijom jetre. Dijagnoza
se zasniva na kombinaciji biohemijskih, seroloških i histoloških parametara,
kao i isključenju drugih oboljenja jetre.
Standardna terapija AIH se sastoji od primene kortikosteroida i azatioprina.
Pokazano je da ova terapija ima uspeha kod oko 80% pacijenata. U poslednje
vreme se sve više ispituju alternativne terapijske metode kod pacijenata
koji nisu reagovali na standardnu terapiju ili je došlo do razvoja neželjenih
efekata. U grupi lekova tzv. „druge linije“ za lečenje AIH su mikofenolat
mofetil, ciklosporin, takrolimus i dr.