Pušačke navike zdravstvenih radnika u porodičnoj medicini u Republici Srpskoj

Abstract

Uvod. Prevalenca pušača među zdravstvenim radnicima u zemljama Evrope
je visoka, a podaci istraživanja sprovedenih u protekloj deceniji u Republici
Srpskoj potvrđuju ovaj javno zdravstveni problem. Cilj rada je ispitivanje
pušačkih navika i spremnosti za odvikavanje od pušenja duvana u službi
porodične medicine u Republici Srpskoj .
Metode. Istraživanje je sprovedeno u sedam domova zdravlja Republike
Srpske na slučajno odabranom dvoetapnom stratifikovanom uzorku.
Rezultati. U službama porodične medicine sedam izabranih domova zdravlja
u Republici Srpskoj je 22,7% svakodnevnih i 8% povremenih pušača, značajno
više među medicinskim tehničarima u odnosu na doktore medicine.
Bivših pušača je 10,5%, značajno više među doktorima medicine. Približno
četvrtina pušača (25,3%) zapali prvu cigaretu do pola sata nakon buđenja.
Najveći procenat zdravstvenih radnika (61,5%) planira prestanak pušenja,
a više od četvrtine zdravstvenih radnika (27,1%) je spremno prestati pušiti
u narednih 30 dana, bez značajne razlike prema profilu zdravstvenih radnika.
Mali procenat zdravstvenih radnika je koristio stručnu pomoć (3,11%) i
farmakoterapijski pristup u procesu odvikavanja od pušenja duvana (3,9%).
Približno četvrtina zdravstvenih radnika (24,6%) je spremna da učestvuje u
programu odvikavanja od pušenja duvana, a za više od dvije trećine zdravstvenih
radnika je potrebna dodatna motivacija za učešće u programu.
Zaključak. Ova studija je pokazala da više od petine zdravstvenih radnika
u porodičnoj medicini svakodnevno puši, a svaki deseti zdravstveni radnik
je bivši pušač. Iako polovina zdravstvenih radnika planira prestanak pušenja
duvana, zabrinjava činjenica što je mnogo manje onih koji su spremni da
započnu proces odvikavanja od pušenja.