Značaj neoadjuvantnog pristupa u lečenju lokalno uznapredovalog karcinoma rektuma

Abstract

Neoadjuvantni pristup (preoperativna primena terapije zračenjem i hemioterapije)
u lečenju lokalno uznapredovalog karcinoma rektuma doveo je
do značajnog poboljšanja lokalne kontrole bolesti smanjenjem procenta
lokalnih recidiva i poboljšanja kvaliteta života jer je povećan broj sfinkter
poštednih resekcija, ali nije uticao na promenu ukupnog preživljavanja bolesnika.
U lečenju lokalno uznapredovalog karcinoma rektuma preporuke u
izboru bolesnika za ovaj vid lečenja zasnivaju se na nezavisnim prognostičkim
faktorima: stadijum bolesti (veličina tumora, limfni nodusi, inflitracija
mezorektalne fascije) i lokalizacija tumora u odnosu na anokutanu liniju.
Navedeni prognostički faktori ukazuju na rizik od razvoja lokalnog recidiva
čiju verovatnoću smanjuje neoadjuvantno lečenje uz sfinkter poštednu
resekciju sa ciljem poboljšanja kvaliteta života. Uspeh neoadjuvantnog lečenja
uslovljen je: modalitetom i tehnikom radioterapijskog tretmana, vremenom
izvođenja resekcije primarnog tumora i biologijom tumora. Otkrića
mehanizama kancerogeneze kolorektalnih karcinoma pruža nadu da će
molekularna terapija uz nove tehnike zračenja obezbediti bolji odgovor na
preoperativno lečenje i time odrediti izbor adjuvantne terapije u cilju postizanja
dužeg preživljavanja bolesnika. Kliničke studije koje su u toku pružiće
odgovore na ova pitanja.