Crevna mikroflora i uremijski toksini poreklom iz creva kod bolesnika sa hroničnom insuficijencijom bubrega

Abstract

Poslednjih godina pažnja istraživačke javnosti usmerena je na crevnu
mikrobiotu i njenu ulogu u održavanju ljudskog zdravlja. Crevna
mikrobiota bolesnika sa hroničnom insuficijencijom bubrega je izmenjena
usled visoke uree i metaboličke acidoze, specifične dijete i
terapije, kao i produženog vremena crevnog tranzita. U crevnoj mikrobioti
dominiraju protein-fermentišuće bakterije – E. coli, Bacteroides
i Ruminicoccus spp. Posledično, na sluznici creva produkuju se
ključni nefro- i kardiovaskularni toksini, među kojima su posebno
značajni indoksil sulfat (IS) i p-krezol sulfat (PCS). Niz opservacionih
studija i studija na životinjama pokazao je značajan uticaj povišenih
koncentracija IS i PCS u serumu na kardiovaskularni komorbiditet i
progresiju insuficijencije bubrega.
Na smanjenje koncentracije uremijskih toksina i njihov efekat može
se uticati na nekoliko načina. Primena sinbiotika - prebiotika uz probiotske
kulture u cilju modulacije crevnog mikrobioma, predstavlja
aktuelno najoptimalnije rešenje. Probiotske kulture Bifidobacter
i Lactobacillus do sada su pokazale najveći potencijal u sprečavanju
rasta bakterija koje stvaraju uremijske toksine. Ipak, definitivne
zaključke o efikasnosti ove terapije kod bolesnika sa hroničnom
insuficijencijom bubrega, potrebno je više prospektivnih randomizovanih
studija slučajeva i kontrola sa jasno definisanom dijetom.