Savremena terapija hroničnog hepatitisa C: efikasnost i mogućnost predviđanja terapijskog odgovora

Abstract

Uvod. Hepatitis C virus (HCV) je jedan od glavnih uzročnika hroničnog hepatitisa,ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma (HCC). Savremena terapijahroničnog hepatitisa C (HHC) podrazumeva primenu pegilovanog interferonaalfa 2a ili 2b (PEG IFN-α2a ili PEG IFN-α2b) i ribavirina (RBV). Cilj rada je da seproceni efikasnost HCV terapije i faktora za predviđanje terapijskog odgovora.Metode. Od 2002. do 2009. godine u XI odeljenju Klinike za infektivne itropske bolesti KC Srbije u Beogradu kod 314 bolesnika sa HHC primenjenaje antivirusna terapija (PEG IFN-α2a+RBV). Kod 194 bolesnika sprovedenaje kompletna terapija i praćeni su 24 nedelje posle završene terapije. Urađenasu sledeća virusološka ispitivanja: antitela na HCV (ELISA test), nivo HCVRNK u serumu (kvantitativni PCR test) i genotip HCV (tip-specifična PCRtehnika). Faktori koji su uticali na uspeh antivirusne terapije procenjeni suanalizom multivarijantne logističke regresije.Rezultati. U grupi bolesnika sa HHC više je bilo muškaraca (59,3%), starijih od40 godina (58,2%), sa visokim stepenom bazalne viremije (63%) i sa G1 (67%)HCV. Bridging fibroza i ciroza (F3, F4) su nađene kod 54 (27, 84%) bolesnika.Stabilan virusološki odgovor (SVR) je postignut kod 69,2%, relaps kod 11,9%,a bez odgovora na terapiju je bilo 19,8% bolesnika. Faktori koji su uticali napostizanje SVR bili su: non-1 genotip HCV (OR 5,9; 95% IP: 1,9–18,0), EVR(OR 0,92,; 95% IP: 2,73–35,97) i bolesnici mlađi od 40 godina (OR 3,66; 95%IP: 1,48–9,0). Neuspeh terapije u vidu relapsa zavisio je od visine bazalneviremije (OR 0,37; 95% IP: 0,12–0,97), godina života >40 godina (OR 4,8; 95%IP: 1,35–17,84) i prisustva ciroze (OR 2,1; 95% IP: 1,0–4,7). Kod bolesnika bezodgovora na terapiju faktori predviđanja neuspeha su bili: G1 (OR 3,9; 95%IP: 1,5–10,3), visoka bazalna viremija (OR 3,45; 95% IP: 1,29–9,19) i prekid ukontinuitetu primene terapije (OR 4,49; 95% IP: 1,72–11,76).Zaključak. Savremena, standardna terapija je bila efikasna kod 127/194 (69,2%)bolesnika sa HCC. Najznačajniji faktori za predviđanje uspeha terapije bili su:genotip HCV, EVR kod G1, životno doba bolesnika, stepen bazalne viremije,prisustvo ciroze i prekid u kontinuitetu terapije.