Antihipertenzivna terapija u trudnoći

Authors

  • Radmila Veličković Radovanović Medicinski fakultet, Univerzitet u Nišu
  • Tatjana Cvetković Medicinski fakultet, Univerzitet u Nišu
  • Branka Mitić Medicinski fakultet, Univerzitet u Nišu
  • Nikola Stefanović Klinika za nefrologiju, Klinički centar Niš

DOI:

https://doi.org/10.7251/BII1102062V

Abstract

Postoji opšta saglasnost o neophodnosti hitnog lečenja trudnica sa teškomhipertenzijom, u cilju smanjenja rizika za razvoj akutnih cerebrovaskularnihkomplikacija, eklampsije i smrti. U kontroli teških oblika hipertenzije, intravenskiprimenjen labetalol ili peroralno dat nifedipin su podjednako efikasnii udruženi sa manjim brojem neželjenih reakcija u odnosu na intravenskiaplikovan hidralazin. Još uvek ne postoji definisan stav o terapiji blage doumerene hipertenzije u trudnoći, s obzirom da ne postoji jasan odnos potencijalnihkoristi/rizika uzrokovanih primenom antihipertenzivne terapije utrudnoći. Metildopa, labetalol i dugodelujući nifedipin su najčešće korišćenilekovi za regulaciju krvnog pritiska kod trudnica sa hipertenzijom, s obziromna njihovu bezbednu primenu u trudnoći. Atenolol, kardioselektivni betablokator, treba izbegavati u trudnoći jer dovodi do sniženja telesne težinena rođenju i smanjenja fetalnog rasta. Kontraindikovana je

Published

2011-12-01