Nefroangioskleroza i ishemijska bolest bubrega - dijagnostički izazov

Abstract

Nefroangioskleroza je jedan od najčešćih uzroka terminalne insuficijencijebubrega. Ona se može klinički ispoljiti različitim sindromima, ali najčešćeprotiče kao asimptomatska, sporoprogresivna hronična bolest bubrega.Klasični klinički kriterijumi za dijagnozu nefroangioskleroze obuhvatajupozitivnu ličnu i porodičnu anamnezu o hipertenziji, dokaz o promenamana drugim organima uzrokovanim dugotrajnom hipertenzijom (retinopatija,hipertrofija leve komore, ishemijska bolest srca, cerebrovaskularna bolest),postojanje minimalne proteinurije i smanjene funkcije bubrega koje nije prethodilopojavi hipertenzije. Studije, u kojima je za dijagnozu nefroangiosklerozekorišćena biopsija bubrega, su pokazale da se na osnovu ovih kliničkih kriterijumane može pouzdano razlikovati nefroangioskleroza od ishemijske bolestibubrega, primarnih nefropatija koje su udružene sa hipertenzijom i minimalnomproteinurijom ili od embolizacije bubrega kristalima holesterola. Zatodiferencijalnoj dijagnozi ovih oboljenja treba posvetiti posebnu pažnju. Kadgod postoji sumnja na postojanje ishemijske nefropatije, neophodno je uraditiDoppler renalnih arterija, a u odabranim slučajevima i renalnu arteriografiju.Dijagnoza stenoze renalne arterije u ovim slučajevima je značajna, jer ako seuradi revaskularizacija, ishemijska bolest bubrega je potencijalno reverzibilna.Biopsija bubrega kod bolesnika sa kliničkom slikom nefroangioskleroze je indikovanakada postoji sumnja na embolizaciju kristalima holesterola ili nekudrugu bolest bubrega, posebno glomerulonefritis. Iako dijagnoza stenozerenalne arterije, kao i pojedinih primarnih i sekundarnih glomerulonefritisa,pruža mogućnost efikasnijeg lečenja i usporavanja progresije bolesti, pravilnoi uporno lečenje hipertenzije je važna mera u lečenju svih ovih bolesti.