Sindrom sagorijevanja kod medicinskih sestara-tehničara u jedinicama intenzivnih njega Kliničkog centra Crne Gore

Abstract

Uvod. Sindrom sagorijevanja je veoma onesposobljavajući zdravstveni problem.
Često se sagledava kroz faktore emocionalne iscrpljenosti, depersonalizacije
i smanjene radne efikasnosti. Koliko nam je poznato, u Crnoj Gori
ovaj problem nije ispitivan na medicinskom osoblju.
Metode. U radu je korišćen upitnik o demografskim karakteristikama uzorka
i Upitnik sindroma sagorijevanja Kristine Maslač. Kao okosnicu sindroma
koristili smo emocionalnu iscrpljenost.
Rezultati. Prikupili smo 59 validnih upitnika. Uzorak čini 45 žena i 14 muškaraca.
12% ispitanika ima sve karakteristike sindroma sagorijevanja, 27% je
prenapregnuto (od čega velika većina uz to neefikasno) i dodatnih 10% je
neefektivno. Dobili smo značajne povezanosti između postojanja hronične
bolesti sa jedne strane i emocionalne iscrpljenosti (p<0,000) i prosječnog
ranga skale iscrpljenosti (p=0,001). Takođe, dobili smo povezanost smanjene
radne efikasnosti i postojanja hronične bolesti (p=0,006).
Zaključak. Sindrom sagorijevanja je multidimenzionalan problem. Način
sagledavanja mjerenih dimenzija diktira i rezultate. Svakako, dobili smo
da je veliki dio našeg uzorka u nekoj vrsti problema vezanog za posao (sagorijevanje,
prenapregnutost, radna neefektivnost). Značajna povezanost
hroničnih bolesti sa emocionalnom iscrpljenošću, koja je veoma učestala,
govori o potrebi daljih istraživanja radi dobrobiti medicinskog osoblja i
funkcionisanja sistema zdravstva.