Ishrana kao faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti

Abstract

Hronične nezarazne bolesti predstavljaju bolesti koje nastaju kao odgovor
ljudskog organizma na mnogobrojne faktore među kojima su najbitniji
ekološki i socio-ekonomski faktori. Svetska zdravstvena organizacija ih
klasifikuje na osnovu statističkih podataka o mortalitetu i morbiditetu. Prvu
četvorku u klasifikaciji po mortalitetu čine kardiovaskularne bolesti, zatim
maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti i šećerna bolest. Hronične
nezarazne bolesti predstavljaju globalni javnozdravstveni problem, jer su
uzrok preko 40 miliona smrti godišnje, od čega je trećina smrti vezana za
populaciju starosti od 30 do 69 godina. Faktori rizika za nastanak hroničnih
nezaraznih bolesti se dele na metaboličke i faktore životne sredine. Metabolički
faktori rizika podrazumevaju postojanje hipertenzije, hiperglikemije,
hiperlipidemije i gojaznosti. U faktore rizika životne sredine spadaju: konzumiranje
alkohola i duvana, zatim fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.
Nepravilna ishrana osim što predstavlja rizik za nastanak HNB, uzrok je
nastanka i metaboličkih faktora rizika, odnosno hipertenzije i gojaznosti.
Svetski autoriteti iz oblasti ishrane su usmereni ka kreiranju preporuka za
ishranu kako bi se zaustavio trend porasta, a kasnije i smanjio morbiditet
od masovnih zarazanih bolesti.