Javnozdravstveni značaj ateroskleroze

Authors

  • Vesna Lazić JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, Regionalni centar Zvornik, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina
  • Biljana Mijović Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet, Foča, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina
  • Miloš Maksimović Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Institut za higijenu sa medicinskom ekologijom, Beograd, Srbija

DOI:

https://doi.org/10.7251/BII2002159L

Abstract

Ateroskleroza je vodeći uzrok kardiovaskularnih bolesti (KVB) širom sveta.
U poslednje vreme mortalitet i morbiditet od KVB pokazuje trend pojave u
ranijim godinama, dok su donedavno to bile bolesti uglavnom starije dobi.
U razvijenim zemljama tokom poslednjih 50 godina došlo je do pada smrtnosti
od bolesti uzrokovanih aterosklerozom. Međutim, takva slika se ne
reflektuje na nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju gde je smrtnost i dalje
na visokom nivou. Identifikovani su faktori rizika čijom kontrolom se može
uticati na smanjenje morbiditeta i mortaliteta od KVB povezanih sa aterosklerozom.
Međutim, u tzv. promenjivim faktorima rizika se izdvajaju povećana
koncentracija LDL frakcije holesterola (eng. Low density Lipoproteins,
LDL) i/ili smanjena koncentracija HDL frakcije holesterola (eng. High density
Lipoptoteins, HDL), hipertenzija, konzumiranje cigareta, Diabetes Mellitus/
metabolički sindrom, nepravilna ishrana, dok je genetska predispozicija
za sada još uvek nepromenjivi faktor rizika. U cilju smanjenja oboljevanja
od ateroskleroze, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dvostruki
pristup koji podrazumeva javnozdravstvene intervencije za smanjenje
populacionih faktora rizika i medicinske intervencije za osobe sa visokim
rizikom uz stroži nadzor nad faktorima rizika. Primer multisektorske javnozdravstvene
inetrvencije uključuje povećanje taksi na cigarete, alkohol,
zatim masovna kampanja promovisanja fizičke aktivnosti i pravilne ishrane,
odnosno zdravih stilova života.

Downloads

Published

2021-12-14