ЗАСТУПЉЕНОСТ ИСКУСТВЕНОГ УЧЕЊА У УНИВЕЗИТЕТСКОЈ НАСТАВИ ИЗ УГЛА СТУДЕНАТА

Abstract

Искуствено учење дефинисано је као континуиран процес, критичке евалуације властитог или туђег искуства кроз цикличку трансформацију (конкретно искуство, рефлексивна опсервација, концептуализација, активно експериментирисање) ранијег искуства и интеракцију особе и околине који води ка стицању нових знања. У теоријском дијелу рада разматрана су обиљежја искуственог учења у универзитетској настави. Искуствено учење није пасивна пракса него активно учење, тестирање идеја и претпоставки у пракси. Модел искуственог учења ставља у центар процес учења (учење из искуства) и при томе не треба занемарити чињеницу да свако искуство није у исто вријеме и учење. Циљ истраживања био је утврдити и анализирати степен процјене студената о заступљености искуственог учења у универзитетској настави, као и постојање статистичке разлике у процјени заступљености искуственог учења у универзитетској настави студијских програма друштвених, хуманистичких и природних наука, инжењерства и технологије. Истраживање је реализовано на узорку од 321 студента Универзитета у Источном Сарајеву. За потребе истраживања конструисана је Скала процјене заступљености искуственог учења у универзитетској настави (Ликертова скала). На основу добијених резултата може се констатовати да међу студентима студијских програма друштвених, хуманистичких и природних наука, инжењерства и технологије постоје разлике у процјени заступљености искуственог учења, односно да искуствено учење доминира у сегментима који се односе на повезивање претходног искуства са садржајима који се усвајају. Основу универзитетске наставе не може чинити спорадично искуство у коме животна информација није проживљена и која за студента нема неку вриједност. Стога је важно охрабрити студенте да знања стичу путем личног искуства и откривања, односно образовање је много више од преношења информација и примјене вишеструких стилова поучавања. Савремена универзитетска настава претпоставља већу заступљеност примјера и практичних модела садржаја који се уче, односно холистички приступ темељен на цјеловитости знања. Заговорници промјена у универзитетској настави од савременог образовања очекују заснивање на прогресивистичким тенденцијама, односно стављање императива на принципе искуственог учења.