DENUDACIJA RODNE NERAVNOPRAVNOSTI U VREME PANDEMIJE – SLUČAJ STARIJIH ŽENA U REPUBLICI SRBIJI

Abstract

Analizira se praksa i izazovi svakodnevice u doba pandemije u Srbiji iz ţenske perspektive sa fokusom na starije ţene s obzirom da je proces demografskog starenja konektivan, da je svaki peti građanin Republike Srbije stariji od 65 godina, i da su među njima žene većina. UN u svom izveštaju o uticaju pandemije identifikuje porast nasilja nad ţenama, dodatnu marginalizaciju određenih grupa žena (starijih, Romkinja, žena sa invaliditetom i sl.), povećan broj kućnih obaveza, veći rizik od gubitka radnog mesta, rad na zdravstveno najriziĉnijim mestima. Slične tendencije identifikuju i istraživanja u Srbiji (FemPlatz, Snaga prijateljstva Amity, Centar za podršku ženama Kikinda, Centar za mame, Autonomni ţenski centar, UNFPA Srbija, Crveni krst Srbije), kao i Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i starijima žena 65+. Cilj rada je ukazivanje na uzročno-posledične veze siromaštva i poloţaja ţena (posebno starijih) koje su izloženije raznim oblicima ponižavajućeg postupanja, marginalizaciji, diskriminaciji, i nasilju u vreme pandemije COVID-19. Zanemarivanje i nasilje unutar porodice (čak do femicida) je gorući problem sa kojim su se susrele mnoge pripadnice 65+. Naglašava se da se nasilje pojačava i postaje manje vidljivo, kako one stare. Intenzivirana je njihova vunerabilnost tokom mera uvedenih protiv pandemije COVID-19, rodna diskriminacija je postala frekventnija, a ukrštenost sa drugim oblicima diskriminacije intenzivirana. Zaključuje se da je globalizacija demonstrirala ranjivost pojedinca u savremenim društvima, da virus ne diskriminiše, ali da je kriza koju je proizveo učinila vidljivim postojeće diskriminativne nejednakosti i ozbiljno ugrozila ranjive i intersekcijski ugrožene. Globalna pandemija je ukazala na surovu bezobzirnost neoliberalizma u kojim uslovima su zanemarivani zdravstveni sistemi postajali nemoćni u borbi sa masovnim zaraţavanjem, obolevanjem i umiranjem stanovništva. Zaključuje se i da je zdravstvena kriza proizvela višestruke posledice u kojima žive starije žene: ekonomske, socijalne, psihološke, lične u nastaloj disharmoniji čije će se posledice još dugo osećati.