STANJE ZDRAVSTVENOG SISTEMA U REPUBLICI SRBIJI TOKOM PANDEMIJE VIRUSA KORONA

Abstract

Pandemija SARS-CoV-2 pokazala je da zdravstveni sistem Republike Srbije nije spreman za izazove. Cilj analize je da ukaţe na slabe taĉke zdravstvenog sistema tokom kriza kao što je pandemija koje je potrebno unaprediti za ubuduće. Pristup zdravstvenom sistemu je postao znatno teţi nego pre pandemije, što se nastavilo i nakon ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji i nakon zvaniĉnog proglašenja kraja pandemije. Najviše negativnih posledica trpele su ranjive grupePandemija SARS-CoV-2 pokazala je da zdravstveni sistem Republike Srbije nije spreman za izazove. Cilj analize je da ukaţe na slabe taĉke zdravstvenog sistema tokom kriza kao što je pandemija koje je potrebno unaprediti za ubuduće. Pristup zdravstvenom sistemu je postao znatno teţi nego pre pandemije, što se nastavilo i nakon ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji i nakon zvaniĉnog proglašenja kraja pandemije. Najviše negativnih posledica trpele su ranjive grupe pacijenata, kao što su osobe s invaliditetom, oboleli od retkih bolesti i ljudi koji ţive u ruralnim sredinama, koji su imali smanjenu mogućnost pristupa zdravstvenim ustanovama i dostupnost terapije, te bili u riziku od zaraţavanja virusom SARS-CoV-2. Nijedna zdravstvena ustanova nije imala interni dokument kojim reguliše prava pacijenata u vreme pandemije. Pacijentima su se telefonskim putem odreĊivale dijagnoze i davali recepti za lekove, što je moglo da utiĉe na zaštitu liĉnih i osetljivih podataka i na kvalitetno leĉenje. Higijensko stanje u ustanovama primarne zdravstvene zaštite nije bilo spremno za pandemiju. Posebno istiĉemo da topla voda ne postoji u 63% zdravstvenih ustanova, dok hladna voda ne postoji u ukupno 7%, sapun nije dostupan u 42% zdravstvenih ustanova, a ubrusi za sušenje ruku u 70% ustanova. Tokom pandemije nije bilo moguće prisustvo pratnje na poroĊaju, što se nastavilo i nakon ukidanja vanrednog stanja. To je, prema mišljenju porodilja, izazvalo povećan broj sluĉajeva akušerskog nasilja nad porodiljama tokom poroĊaja. Propisi koji su se odnosili na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti menjani su ubrzanom procedurom i pojedinim odredbama su kršena osnovna ljudska prava, kao što je pokušaj nametanja obavezne imunizacije protiv SARS-CoV-2, koji je rezultirao uvoĊenjem kovid sertifikata/pasoša i ograniĉavanjem kretanja osobama koje se nisu vakcinisale protiv korone. Rad s graĊanima pokazuje da se stanje nakon pandemije nije poboljšalo, a da zdravstvo i dalje koristi postojanje virusa korona kao izgovor za nemogućnost pristupa pacijenata sistemu. pacijenata, kao što su osobe s invaliditetom, oboleli od retkih bolesti i ljudi koji ţive u ruralnim sredinama, koji su imali smanjenu mogućnost pristupa zdravstvenim ustanovama i dostupnost terapije, te bili u riziku od zaraţavanja virusom SARS-CoV-2. Nijedna zdravstvena ustanova nije imala interni dokument kojim reguliše prava pacijenata u vreme pandemije. Pacijentima su se telefonskim putem odreĊivale dijagnoze i davali recepti za lekove, što je moglo da utiĉe na zaštitu liĉnih i osetljivih podataka i na kvalitetno leĉenje. Higijensko stanje u ustanovama primarne zdravstvene zaštite nije bilo spremno za pandemiju. Posebno istiĉemo da topla voda ne postoji u 63% zdravstvenih ustanova, dok hladna voda ne postoji u ukupno 7%, sapun nije dostupan u 42% zdravstvenih ustanova, a ubrusi za sušenje ruku u 70% ustanova. Tokom pandemije nije bilo moguće prisustvo pratnje na poroĊaju, što se nastavilo i nakon ukidanja vanrednog stanja. To je, prema mišljenju porodilja, izazvalo povećan broj sluĉajeva akušerskog nasilja nad porodiljama tokom poroĊaja. Propisi koji su se odnosili na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti menjani su ubrzanom procedurom i pojedinim odredbama su kršena osnovna ljudska prava, kao što je pokušaj nametanja obavezne imunizacije protiv SARS-CoV-2, koji je rezultirao uvoĊenjem kovid sertifikata/pasoša i ograniĉavanjem kretanja osobama koje se nisu vakcinisale protiv korone. Rad s graĊanima pokazuje da se stanje nakon pandemije nije poboljšalo, a da zdravstvo i dalje koristi postojanje virusa korona kao izgovor za nemogućnost pristupa pacijenata sistemu.