СЛОБОДА МЕДИЈА И УНИВЕРЗАЛНА ЉУДСКА ПРАВА

Abstract

У домену медија посебно су значајна универзална људска права која подразумијавају право на слободу мишљења и изражавања, као и то да свако има право да тражи, прима и шири информације и идеје било којим средствима, укључујући и средства јавног информисања, и без обзира на границе. Универзална декларација о људским правима један је од незаобилазних међународних докуманата у контексту регулисања сфере медија, тј. усклађивања националне медијске (само)регулативе са овим документом. Полазећи од тога у фокусу овог рада јесте анализа националне медијске регулативе на нивоу Босне и Херцеговине и Републике Српске у односу на Универзалну декларацију о људским правима и испитивање нивоа поштовања принципа слободе у раду професионалних комуникатора, укључујући и принципе који представљају примарне индикаторе нивоа његовог уважавања, као што су принципи истинитости, објективности и правде. Циљеви рада усмјерени су на утврђивање нормативног контекста и стварног стања у новинарској пракси у Босни и Херцеговини и Републици Српској у погледу поштовања принципа слободе, као неопходним предусловом за професионално дјеловање медија, тј. дјеловање у интересу јавности. Професионални и слободни медији представљају у савременом друштву значајану претпоставку за остваривање људских права, јер као доминантни извори информација медији подразумијевају бројне функције које у зависности од нивоа њихове слободе и професионализма могу бити друштвено корисне, с једне стране, или проблематичне у контексту доприноса друштвеним вриједностима и интересима, с друге стране. Сходно предмету и постављеним циљевима, истраживање се у раду заснива на примјени три истраживачке технике: тематској анализи националног регулаторног и саморегулаторног оквира релевантног за остваривање слободе медија, анкетном упитнику и интервјуу.