СЛОБОДА МЕДИЈА И УНИВЕРЗАЛНА ЉУДСКА ПРАВА

Abstract

У домену медија посебно су значајна универзална људска права која
подразумијавају право на слободу мишљења и изражавања, као и то да свако има право да
тражи, прима и шири информације и идеје било којим средствима, укључујући и средства
јавног информисања, и без обзира на границе. Универзална декларација о људским правима
један је од незаобилазних међународних докуманата у контексту регулисања сфере медија, тј.
усклађивања националне медијске (само)регулативе са овим документом. Полазећи од тога у
фокусу овог рада јесте анализа националне медијске регулативе на нивоу Босне и Херцеговине
и Републике Српске у односу на Универзалну декларацију о људским правима и испитивање
нивоа поштовања принципа слободе у раду професионалних комуникатора, укључујући и
принципе који представљају примарне индикаторе нивоа његовог уважавања, као што су
принципи истинитости, објективности и правде. Циљеви рада усмјерени су на утврђивање
нормативног контекста и стварног стања у новинарској пракси у Босни и Херцеговини и
Републици Српској у погледу поштовања принципа слободе, као неопходним предусловом за
професионално дјеловање медија, тј. дјеловање у интересу јавности. Професионални и
слободни медији представљају у савременом друштву значајану претпоставку за остваривање
људских права, јер као доминантни извори информација медији подразумијевају бројне
функције које у зависности од нивоа њихове слободе и професионализма могу бити друштвено
корисне, с једне стране, или проблематичне у контексту доприноса друштвеним
вриједностима и интересима, с друге стране. Сходно предмету и постављеним циљевима,
истраживање се у раду заснива на примјени три истраживачке технике: тематској анализи
националног регулаторног и саморегулаторног оквира релевантног за остваривање слободе
медија, анкетном упитнику и интервјуу.