КОНЗУМЕРИЗАМ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ: ОД ЕКОЛОШКИХ ДЕВИЈАЦИЈА ДО ЗЕЛЕНОГ КОНЗУМЕРИЗМА И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Abstract

Предмет истраживања су климатске промјене (пораст глобалне средње температуре и сл.), као облик друштвених промјена и водећа тема у актуелној међународној политици и академским круговима. Истраживачки проблем су неки узроци (конзумеризам) и неке посљедице климатских промјена (еколошке девијације), те начини превенције њиховог заоштравања. Истраживачка питања су: Који су главни узроци климатских промјена? Које су посљедице климатских промјена по Земљу, друштво и појединце? Који су начини превенције заоштравања климатских промјена? Главна претпоставка је да је главни узрок климатских промјена начин живота с високим садржајем угљеника (конзумеризам), подржан капитализмом заснованим на фосилним горивима и прекомјерној екстракцији природних ресурса, у складу с неолиберализмом. Посебне претпоставке су да су: 1) посљедице климатских промјена (према Наоми Клајн): повећање опасности од рата и сукоба због оскудних ресурса; успон радикалне деснице и ксенофобије према мањинама; еко-фашизам; климатско варварство; климатски стресови (анксиозност) и дислоцирање најсиромашнијих; неуспјех слободног тржишта; зелени колонијализам, петље повратне спреге; необјављени климатски ратови; култура безграничног отимања; гиг- и диг-економија, док су: 2) начини превенције (према Клајн): ограничавање култа куповине и потрошње; самоникли друштвени и омладински климатски покрети; моћ науке о клими; сарадња насупрот компетиције; партиципативна и енергетска демократија; планирање и регулација корпоративног сектора; ревизија слободне трговине; управљана транзиција; зелени послови; опорезивање CO2, корпорација, богаташа; смањење војних буџета; елиминисање субвенција за фосилна горива; промјена понашања (мања употреба фосилних горива, а већа брига); култура сагласја и брижности; покрет трансформације; зелена љевица; демократски еко-социјализам. Научни циљеви су: 1) дескрипција климатских промјена, њихових узрока и посљедица; 2) разумијевање узрока климатских промјена и друштвено-историјског контекста појављивања; 3) каузално (узрочно) објашњење климатских промјена и 4) предикција утицаја посљедица климатских промјена и начина њихове превенције. Друштвени циљеви су: проширење фонда научних знања о савременом друштву и његовим проблемима по питању одржања животне средине, те промоција демократских еко-социјалних рјешења и одрживог развоја. Кориштена је комбинација квалитативно-квантитативних метода (триангулација), с обзиром на квалитативни карактер претпоставки и квантитативне податке секундарног типа, прикупљене из (над)националних истраживачких извора (научних часописа, организација, институција и сл.). Поред анализе, синтезе, дедукције и индукције, кориштени су статистички (преко секундарних података) и историјско-компаративни метод, као и студија случаја. Резултати су остварени циљеви.