NEOVLAŠĆENO DRŽANJE OPOJNIH DROGAPRIVILEGOVANO DELO PROTIV ZDRAVLJA LJUDI ILI PRAVNO SUZBIJANJE NARKOMANIJE

Abstract

U nauci i praksi dugo se polemisalo oko kriviĉnog dela Neovlašćeno drţanje opojnih droga
koje je u Srbiji do noveliranja zakonskog teksta 2009. godine predstavljalo privilegovani oblik (stav
3) kriviĉnog dela iz ĉlana 246. KZ-a i predstavljalo je svako neovlašćeno drţanje supstance ili
preperata koji su proglašeni za opojno droge, osim u sluĉaju kada se droga drţi radi prodaje.
Prethodnim rešenjem se sa jedne strane inkriminisala narkomanija u sluĉaju kada je ovaj oblik
obuhvatao drţanje droge radi sopstvene upotrebe, dok sa druge strane, ovaj oblik se primenjivao i
tada kada se radilo o trgovcima droge, odnosno delo iz ĉlana 246. stav 1., ali zbog problema u
dokazivanju namere da se droga drţi radi prodaje, delo je kvalifikovano kao privilegovani oblik. To se
i nametnulo kao potreba i razlog da se ovi problemi u praksi prevazidju, te je zakonodavac 2009.
godine pokušao da ih reši ukidanjem ovog privilegovanog oblika dela (ĉlan3) iz ĉlana 246. KZ-a i
uvoĊenjem novog kriviĉnog dela Neovlašćeno drţanje opojnih droga inkiminacijom radnje u novom
ĉlanu 246a. Autor se u radu bavi kriviĉnopravnom i statististiĉkom analizom ovog kriviĉnog dela
ukazujući na njegov veliki znaĉaj zakonskog suzbijanja narkomanije, koje je samo donekle regulisano,
ali i prilikom osnova oslobodjenja od kazne u sluĉaju da uĉinilac otkrije od koga nabavlja droga (stav
3) budući da se i tada moţe izrići mera bezbednosti leĉenja narkomana iz ĉlana 83. Iako je
inkriminacija ove radnje opravdano slabije kaţnjiva od radnje proizvodnje i stavljanja u promet
opojnih droga, zbog cega se i dalje smatra porivilegovanim delom, njegovim izvršenjem se i dalje
napada zona univerzalnih ljudskih prava, a to je zdravlje ljudi, te je njegova inkriminacija veoma
vaţna jer se otkrivanjem izvršioca moţe doći do lanca trgovca droge, što samostalno, ali i sluĉaju
otkrivanja lanca proizvodnje i prodaje se kaţjeva narkomanija.