ЕФЕКТИ ДЈЕЛОВАЊА КАНЦЕЛАРИЈЕ ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Abstract

Канцеларија високог представника у БиХ /ОХР/ успостављена је Дејтонским
мировним споразумом /ДМС/ којим је окончан грађански рат у БиХ 1992-1995. Циљ оснивања
ОХР-а био је осигуравање поштивања и спровођења ДМС, те обезбјеђивање мира у
постконфликтном бх. друштву. Међутим, у годинама које су долазиле, ОХР је „превазишао“ и
самоиницијативно прекорачио своје ингеренције и замишљену улогу, те се претворио у
креатора политичких односа, али и политичког система БиХ наметањем великог броја закона,
одлука и других рјешења којима је циљ био уређење БиХ по визији једног дијела међународне
заједнице, тј. западних сила. Канцеларија високог представника је једна од ријетких
институција која је отворено користила и користи ретроградна антидемократска
овлашћења, која су смањивала и смањују аутономију и политичку слободу конститутивних
народа БиХ. Дјелујући на тај начин, ОХР се отворено сврстава на страну једног народа и
његове политичке визије БиХ, занемарујући очигледну чињеницу да у овој земљи постоје три
конститутивна народа са једнаким правима и обавезама. Дјелујући и поступајући навијачки и
селективно према било којем конститутивном народу, ОХР се у великој мјери намеће као
генератор и узрочник политичких криза и латентних сукоба у БиХ.