ULOGA IZABRANIH ŽENA – IZMEĐU STEREOTIPNIH OČEKIVANJA I REALNIH MOGUĆNOSTI

Abstract

Tokom poslednjih decenija je, i globalno i u Srbiji, znatno povećano prisustvo žena u političkim
institucijama, zahvaljujući zakonskim kvotama i drugim mehanizmima javnih politika za unapređenje
rodne ravnopravnosti. Zato pitanja učestvovanja, uloge i uticaja žena u procesu donošenja
odluka u politici predstavljaju važne aspekte savremenih demokratija.
Predmet ovog teksta je kritička analiza stereotipnog shvatanja uloge žena u politici koji ih
smešta u kontekst očekivanog/obaveznog zalaganja za rodno osetljive politike kao i bezuslovni
pacifizam. Politička zastupljenost žena nije više rezultat feminističke agende koja sadrži pomenute
stereotipe. Danas sve više žena učestvuje u politici i zauzima političke funkcije, čime doprinosi
donošenju odluka i oblikovanju društvenih politika nezavisno od ženskog pokreta i mimo stereotipnih
feminističkih očekivanja, najčešće u skladu sa političkim agendama stranaka njihove pripadnosti.
U tekstu se izlažu faktori od kojih zavisi njihov stvarni uticaj i zauzima se stav da nije
obavezno da aktivnosti poslanica budu uvek stereotipno orijentisane ka postizanju rodne
ravnopravnosti. Ističe se da povećanje broja žena u parlamentima može stvarno doprineti boljem
razumevanju i rešavanju pitanja koja se tiču žena, ali da to nije primarna obaveza izabranih žena.
Pripadnost ženskom rodu ne određuje primarno tip političkog ponašanja već pre svega
konkretna pozicija blizine ili udaljenost od procesa donošenja odluka. Aktuelne promene u društvu,
ekonomiji, kulturi i politici doprinose približavanju uloga žena i muškaraca, čineći žene kroz procese
rodnog egalizovanja, sve sličnijim muškarcima u smislu mogućnosti, prava, očekivanja i konkretnog
političkog ponašanja.
Zaključuje se da narodne poslanice imaju prava da se bave svim pitanjima kojima se bavi
Narodna skupština i da imaju obavezu da to rade maksimalno posvećeno i stručno. One nemaju
primarnu obavezu da im “ženska pitanja” uvek budu u fokusu interesa i aktivnosti. Eventualna
razočaranost dela ženske javnosti onim što mogu da smatraju neaktivnošću, čak izdajom izabranih
žena, najčešće je plod nerazumevanja njihovog položaja i stvarnih mogućnosti u dinamici skupštinskih
odnosa.