SAMOUBISTVA DECE I MLADIH

Abstract

Predmet izlaganja su samoubistva dece i adolescenata, pojava analizirana u senci činjenice da se svake godine u svetu ubije dvostruko više ljudi nego što strada u ratu, (u Srbiji godišnje izvrši suicid oko 650–700 osoba, od toga manje od 10 posto su deca i adolescenti). Samoubistvo je jedan od vodećih uzroka smrti u adolescentnoj dobi, i u 21. veku sve je veći broj samoubistava ili pokušaja samoubistva kod dece i adolescenata. Mnogi mladi ljudi nestrpljivo, i čini im se predugo, čekaju da njihov život „započne“, a kada to potraje, onda poneki izlaz vide u suicidu. Smatra se da su poremećeni odnosi u porodici u 80% svih slučajeva pokušaja samoubistva dece ispod 15 godina, direktno odgovorni za potpun neuspeh dece da se uključe u život. Kada društvo prekomerno ”reguliše” pojedinca, tj. vrši  prekomerni pritisak, to može za rezultat često da ima osećaj životne bespomoćnosti. Mladi su druga po brojnost starosna grupa samoubica, posle grupe starijih od 50 godina. Oni se ubijaju usled narkomanije, alkoholizma ili povezanosti sa sektama. Specifični faktori rizika kod mladih su stresne situacije poput školskog neuspeha, loše komunikacije sa roditeljima i okruženjem, problemi sa prvim ljubavima, uticaj medija (koji mogu da izazovu tzv. „Verter” efekat, ali i „Papageno” efekat), dostupnost vatrenog oružja, alkohola i droge. Suicidno ponašanje gotovo nikad nije „impuls bez razloga“ i kod mladih je češća crno-bela percepcija („ovo nikad neće proći“). Okidači su često kumulativni, nije jedan događaj presudan. Nagomilavaju se stres, gubitak, konflikti, odbacivanje, dugotrajna nemoć. Vrsta dominantnih okidača kod maloletnih osoba su vršnjačko nasilje (uključujući i ono izvršeno onlajn), školski pritisak, porodični konflikti, problemi identiteta i pripadanja. Samoubica adolescentnog doba je prevalentno muškog pola, nesiguran je, sklon depresiji i uplašen, koji se od straha oslobađa agresivnošću prema drugima i sebi. I kod maloletnih (kao i kod odraslih) u pozadini samoubistva su osećaji beznađa, bezvrednosti, depresije ili anksioznosti. Usamaljenost se ne sagledava kao izdvojen faktor, ali čest je prateći element sa ostalim faktorima.I kod mladih (mnogo češće nego kod odraslih) potencijalnih samoubica, pravovremena podrška dramatično smanjuje rizik. Razgovor koji je došao „na vreme“ često pravi razliku, što je u konkretnom slučaju, razlika između života i smrti.