ZNAČAJ RANIH MALADAPTIVNIH ŠEMA U PREDVIĐANJU SAMOPOVREĐIVANJA MLADIH

Abstract

Samopovređivanje mladih definiše se kao namerni, repetitivni i direktni činovi pojedinaca usmerenim na nanošenje fizičkih povreda sopstvenom telu. Predstavlja četvrti uzrok smrtnosti kod mladih od 19 do 25 godina, a jedan od faktora rizika su razvojni i kognitivni procesi. Averzivna razvojna iskustva oblikuju rane maladaptivne šeme koje mogu predstavljati faktor ranjivosti pojedinca za samopovređivanje. Rezultat su nezadovoljenih emocionalnih potreba u detinjstvu i disfunkcionalne dinamike u porodici. Odražavaju neprilagođene spoznaje i verovanja koja predstavljaju percepciju pojedinaca o svetu koji ih okružuje. Cilj rada je analiza i prikaz rezultata istraživanja o povezanosti ranih maladaptivnih šema i samopovređivanja mladih korišćenjem Jangovog teorijskog okvira. Budući da je u pitanju narativni pregledni rad, primenjene su analiza i sinteza savremenih teorijskih i empirijskih nalaza kroz proučavanje relevantne literature u različitim naučnim izvorima podataka. Različiti obrasci maladaptivnih šema predviđaju samopovređivanje. Šema poput socijalne izolacije, napuštanja i emocionalne deprivacije povezana je sa strahom od napuštanja ili očekivanjem napuštanja ili nedostatkom emocionalne nege koja obuhvata očekivanje da će ljudi otići ili biti nedostupni, karakteristična za samopovređivanje mladih bez suicidnih namera. Ovi mladi su skloniji verovanju da su inheretno nevoljeni, izolovani i zanemareni i nesposobni da se nose sa svakodnevnim životom. Šema Emocionalne inhibicije je prisutna kod samopovređivanja mladih sa i bez suicidalnih namera.  Štaviše, ovi mladi, izloženi bolnim i traumatičnim iskustvima, doživljavaju manji strah od smrti i fizičkog bola, što zauzvrat povećava njihovu sposobnost za samopovređivanje koje može imati i letalan ishod. Samopovređivanje mladih je složen i značajan problem koji izaziva globalnu zabrinutost. Rane maladaptivne šeme predstavljaju značajnu kognitivnu ranjivost povezanu sa samopovređivanjem mladih, delujući kao prekursor maladaptivnog suočavanja. Značaj poznavanja pozadine šema mladih povređujućih osoba je važan, pre svega, u koncipiranju pravaca preventivnog i tretmanskog delovanja u radu sa ovom populacijom.