DA LI JE POTREBNO SNIZITI GRANICU KRIVIČNE ODGOVORNOSTI MALOLETNIKA I NA DECU?

Abstract

Republika Srbija, kao i zemlje regiona i Evrope, je strana ugovornica Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija i kao takva se obavezela da odredbe te Konvencije poštuje, uključujući stavove Komiteta za prava deteta, ugovornog tela koje vrši nadzor nad odredbama tog međunarodnog ugovora. Ipak, mnogi dogadjaji i eskalacija nasilja među decom uticali su na preispitavanje odluke koja se odnosi na smanjivanje krivične odgovornosti maloletnika i na decu odnosno spuštanja granice krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina. Od te ideje se, za sada, odustalo smatrajući da se radi samo o kaznenonom populizmu, te da je treba preispitati. Sa druge strane, Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija je ocenio da nijedna država ugovornica Konvencije ne treba da propiše uzrast krivične odgovornosti niži od 14 godina i čak preporučuje da se postepeno podiže uzrasna granica krivične odgovornosti. Autor se u radu bavi upravo ovom temom, analizirajući položaj maloletnika u krivičnom zakonodavstvu Srbije i njihov statistički prikaz kao izvršioca krivičnih dela, smatrajući da je ova kategorija maloletnika bila u poziciji dece u riziku, čija je eskalacija ponašanja dobila ulogu krivične odgovornosti, upravo zbog starosne granice. Na osnovu ove analize, autor u radu donosi zaključak o tome da li je potrebno i dozvoljeno spustiti granicu krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina navodeći razloge koji ovu odluku opravdavaju ili ne, uzevši u obzir medjunarodne akte i stavove krivičnopravne teorije i prakse.