PREVENCIJA DIGITALNOG NASILJA KAO SEGMENT BEZBEDNOSTI DECE I MLADIH

Abstract

U savremenom društvu digitalno okruženje predstavlja nezaobilazan prostor socijalizacije dece i mladih, ali istovremeno i složen bezbednosni ambijent u kojem se ispoljavaju novi oblici ugrožavanja njihove sigurnosti. Digitalno nasilje, kao sve izraženiji oblik rizičnog ponašanja, obuhvata verbalne napade, širenje dezinformacija, manipulaciju digitalnim sadržajima, povredu privatnosti, govor mržnje i različite oblike zloupotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija. Posledice ovakvih pojava ogledaju se u narušavanju mentalnog zdravlja, emocionalne stabilnosti i socijalnog funkcionisanja dece i mladih, ali i u povećanju rizika od razvoja ponašanja koja mogu dovesti do društvene devijacije i sukoba sa zakonom. Cilj ovog rada jeste da ukaže na značaj prevencije digitalnog nasilja kao integralnog segmenta sistema bezbednosti dece i mladih, sa posebnim naglaskom na preventivne mehanizme koji doprinose ranom prepoznavanju i suzbijanju rizičnih ponašanja u digitalnom prostoru. Digitalno nasilje se razmatra iz bezbednosne perspektive, pri čemu se deca i mladi sagledavaju i kao potencijalne žrtve i kao izvršioci, što nameće potrebu za diferenciranim i pravovremenim preventivnim intervencijama. Rad je koncipiran kao teorijsko-analitička studija zasnovana na analizi relevantne naučne literature, važećeg normativnog okvira i institucionalne prakse u Republici Srbiji. Posebna pažnja posvećena je ulozi porodice, obrazovnih ustanova, sistema socijalne zaštite i bezbednosnih institucija u izgradnji funkcionalnog i održivog sistema prevencije, koji obuhvata razvoj digitalne pismenosti, bezbednosne kulture i efikasnih mehanizama prijavljivanja i reagovanja. Zaključuje se da prevencija digitalnog nasilja predstavlja važan bezbednosni zadatak i ključni element ranog sprečavanja eskalacije rizičnih ponašanja, čime se doprinosi zaštiti dece i mladih i smanjenju verovatnoće njihove kasnije formalne uključenosti u sistem krivičnopravne zaštite.