AGRESIVNO PONAŠANJA KAO VID RIZIČNOG PONAŠANJA DECE I MLADIH SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Abstract

Agresivno ponašanje kod dece i mladih sa smetnjama u razvoju predstavlja ozbiljnu barijeru socijalnoj inkluziji, zahtevajući kompleksan i strukturiran terapijski odgovor. Fokus ovog rada usmeren je na evaluaciju savremenih metoda tretmana i značaj multidisciplinarnog pristupa u transformaciji izazovnih ponašanja u funkcionalne oblike komunikacije. Osnovna pretpostavka rada je da agresija nije izolovan simptom, već višefaktorna  pojava koja zahteva koordinisanu intervenciju stručnjaka iz različitih oblasti – defektologa,  psihologa,  psihijatara,  pedagoga i socijalnih radnika. U radu se detaljno analiziraju strategije  i metode proizašle iz iskustva i dugogodišnjeg rada , koje se fokusiraju na modifikaciju okruženja i učenje zamenskih veština. Poseban prostor posvećen je funkcionalnoj komunikacijskoj obuci, koja omogućava deci i mladima da svoje potrebe izraze na socijalno prihvatljiv način, čime se direktno smanjuje nivo frustracije i učestalost agresivnih ispada. Multidisciplinarni okvir naglašava i ulogu senzorne integracije, intenziviranje pokreta i kretanja kao i farmakoterapije, koja se posmatra isključivo kao podrška bihejvioralnim intervencijama, a ne kao primarno rešenje. Ključni deo rada bavi se partnerstvom sa porodicom, prepoznajući roditelje kao ravnopravne članove terapijskog tima. Kroz edukaciju roditelja i razvoj individualnih planova podrške, postiže se implamentacija postignutih rezultata u prirodnom okruženju. Zaključna razmatranja ukazuju na to da efikasan tretman ne podrazumeva samo redukciju nepoželjnog ponašanja, već holistički pristup koji unapređuje kvalitet života pojedinca, nudeći mu mogućnosti i alternative koje mu prijaju, a koje se uče.  Primenom multidisciplinarnog modela u sistemu socijalne i zdravstvene zaštite predstavlja prioritet za stvaranje bezbednog i podržavajućeg društvenog konteksta za osobe sa smetnjama u razvoju.