BAVLJENJE SPORTOM I MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA

Abstract

Sport i fizička aktivnost imaju važnu ulogu u adolescenciji. Mnogi autori naglašavaju da bavljenje sportom može na različite načine doprineti socijalnom razvoju mladih. Bavljenje sportom doprinosi razvoju samostalnosti mlade osobe, povećanju samopouzdanja, jačanju socijalnih veza sa vršnjacima i odraslima koji su uključeni u sportske aktivnosti. Bavljenje sportom ima pozitivan uticaj na kvalitet života, razvoj crta ličnosti, samopoštovanje, razvoj liderskih sposobnosti, prihvaćenost od strane vršnjaka. Ove koristi se prvenstveno pripisuju socijalno-pedagoškoj ulozi sporta. Neka istraživanja pokazuju da su mladi koji se bave organizovanim sportskim aktivnostima pod manjim rizikom delinkventnog ponašanja. Postoje različita teorijska objašnjenja ove pretpostavke. Zaokupljenost sportom ostavlja manje slobodnog vremena za nestrukturisane aktivnosti, besposličenje i delinkventno ponašanje. Međutim, postoje primeri sportista koji koriste drogu, zloupotrebljavaju alkohol, ponašaju se antisocijalno, vrše nasilnički kriminal. Pojedine sportske aktivnosti mogu da povećaju rizik maloletničke delinkvencije. Neka istraživanja pokazuju da deca koja se bave kontaktnim sportovima ispoljavaju niži stepen moralnog rasuđivanja. Predmet ovog rada je povezanost bavljenja sportom i maloletničke delinkvencije. Rezultati dosadašnjih istraživanja ne pokazuju saglasne nalaze o odnosu između bavljenja sportom i maloletničke delinkvencije. Cilj rada je da se na osnovu pregleda literature u ovoj oblasti dođe do novih saznanja o ovom odnosu i ukaže na mogućnosti primene sporta u prevenciji maloletničke delinkvencije.

Ključne reči: sport, fizička aktivnost, maloletnička delinkvencija, prevencija.