KVALITET ŽIVOTA PORODICA MENTALNO OBOLELIH OSOBA

Abstract

Kvalitet života predstavlja teorijski koncept koji se razvija poslednjih decenija i podrazumeva procenu subjektivnih i objektivnih dimenzija. Subjektivne dimenzije odražavaju doživljaj zadovoljstva osobe na različitim domenima funkcionisanja, pri čemu je jedan od njih vezan i za porodične odnose. S obzirom da subjektivne dimenzije modulira aktuelni afektivni status, kao i da afekat iradira, otvara se pitanje kvaliteta života osoba sa mentalnim poremećajem i njihovih porodica. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u svetu najmanje 25% osoba i njihovih porodica su pogođeni mentalnim poremećajima koji utiču na kvalitet njihovih života. Kako su pitanja mentalnog zdravlja, odnosno poremećaja, bolna i traumatična za celu porodicu, imaju značajan uticaj na socijalne, ekonomske i emocionalne komponente porodice. Istraživanja pokazuju da je kvalitet života osoba sa mentalnim poremećajima snižen u svim domenima, i da se mentalni poremećaji povezuju sa češćim bračnim krizama i razvodima. Članovi porodica mentalno obolelih osoba najpre ispoljavaju somatske tegobe kao što su nesanica, migrena, gubitak apetita i umor, a zatim i 30% do 45% simptomatologije mentalnih poremećaja koja se razvijaju tokom bolesti njihovog člana. Emocionalna ekspresija prebojena je visokom hostilnošću, sa oko 70% kritičkih komentara i različitim stepenom emocionalne upletenosti. Ovi simptomi se povezuju sa disfunkcionalnim prilagođavanjem na bolest u porodici, kao i sa partnerskim, tj. bračnim nezadovoljstvom i disfunkcionalnošću. Cilj ovog rada je prikaz povezanosti kvaliteta života članova porodice mentalno obolelih osoba i mentalne bolesti, sprecifičnosti partnerske i porodične dinamike porodica sa mentalno obolelim članom iz perspektive sistemskog pristupa, kao i savremene modalitete tretmana koji podrazumeva integrativni pristup kompletnoj porodici kroz farmakoterapiju, bračnu/porodičnu sistemsku terapiju i psihoedukaciju obolelog i njegove porodice.