KOMUNIKACIJA U PORODICI GLUVE I NAGLUVE DECE

Abstract

Osnovni cilj rada je da se pregledom dostupne literature ukaže na načine komunikacije  i neke odlike funkcionisanja porodice sa gluvim i nagluvim detetom. Porodice sa gluvim i nagluvim detetom se u mnogim  aspektima razlikuju od drugih porodica. Zbog oštećenja sluha i izmenjenog načina komuniciranja sa okolinom, gluva i nagluva deca razvijaju se pod nepovoljnijim uslovima nego deca koja čuju. Veliki broj gluve i nagluve dece ima specifične probleme na planu komunikacije i interakcije.Detetova nemogućnost da komunicira sa roditeljima i drugom decom ga vremenom izoluju i vode ka dubljim teškoćama na emocionalnom, socijalnom i planu ukupnog razvoja. Komunikacija je jedan od fundamentalnih elemenata življenja, jer služi za sporazumevanje ljudi u određenoj društvenoj zajednici. Komunikacija ili jezik obezbeđuju društvu medijum i sredstvo za socijalizaciju njegovih članova. Primerena i efikasna rana komunikacija bez obzira u okviru kog jezičkog modaliteta se odvija (znakovni ili govorni), zajedno sa prihvatanjem deteta i njegovog oštećenja je osnova uspešnog kognitivnog razvoja i razvoja ličnosti deteta, što predstavlja osnovu komunikacije i izgradnje jezičkih veština. Komunikacija gluve i nagluve dece može biti verbalna (usmena i pisana) i neverbalna (koja obuhvata znakovni jezik, upotrebu prstne azbuke-daktilologije, mimiku i čitanje govora sa usta i lica sagovornika). Koji oblik komunikacije će gluva i nagluva deca koristiti i razviti u velikoj meri zavisi od toga da li potiču iz porodice gluvih ili roditelja koji čuju. Veći broj istraživanja, ukazuje da su porodici gluve i nagluve dece, potrebni različiti oblici socijalne podrške:  psihološka, finansijska, informacijska, duhovna i edukativna podrška. Roditeljima je neophodna podrška društvene zajednice; zdravstvenog, obrazovnog i sistema socijalne zaštite. Porodicu je potrebno edukovati o oštećenju sluha, posledicama, modelima amplifikacije, različitim načinima komunikacije, vaspitanju i obrazovanju dece.  Neohodno je organizovati različite programe podrške, poboljšati komunikaciju u okviru porodice, kao i saradnju porodice i stručnjaka raznih specijalnosti koji učestvuju u rehabilitaciji i edukaciji gluve i nagluve dece.