NASILJE U PORODICI I PARTNERSKIM ODNOSIMA

Abstract

Kriminalitet sa elementima nasilja, izvršen u okviru porodice i partnerskih odnosa, izaziva znatno zanimanje javnosti, što se reflektuje i na intenzivniju aktivnost zakonodavca. U Republici Srbiji, pored krivičnopravne zaštite, donošenjem Porodičnog zakona 2005. godine, sistem mera zaštite od nasilja u porodici i partnerskim odnosima je proširen i na porodičnopravnu zaštitu. Dodatno, Srbija je 2013. godine ratifikovala i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici iz 2011. godine (Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic violence, CETS No. 10). Poslednji set mera iz ove oblasti je usvojen 2016. godine, kada je Skupština izglasala Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu juna 2017. godine. Usvajanjem, izmenama i dopunama zakonodavne materije, predviđene su mere koje se baziraju na multisektorskoj saradnji nadležnih institucija. Ipak, i dalje postoje značajni problemi u njihovoj primeni. Posledice kažnjavanja i segregacije za ovu vrstu delikata, odražavaju se na ukupnost porodičnih odnosa, kažnjenu osobu, ali i na decu, kao direktne ili indirektne žrtve, kako kriminalnog akta, tako i posledica krivičnopravne reakcije. Ciljevi rada su usmereni na eksploraciju diskutabilnih zakonodavnih rešenja, kaznene politike, problema u izvršenju kazne zatvora u Srbiji, koji se dodatno multiplikuju kada je reč o ovoj grupi počinilaca krivičnih dela. Cilj je takođe da se ukaže na nepovezanost državnih sistema, što za posledicu nekada ima neblagovremeno i neadekvatno reagovanje. S druge strane, nastojaćemo ukazati i na primere dobre inostrane prakse, posebno u domenu saradnje institucija, načina reagovanja i primene specijalizovanih tretmana prema počiniocima.