NASILJE NAD LGBTI DECOM U SRBIJI

Abstract

Predmet rada je nasilje nad decom (lica mlaĎa od 18 godina) iz kategorija LGBTI156 u Srbiji. Nasilje je najveći izazov sa koji se suočavaju ali su prisutni i meĎusobnop ovezani i incidenti iz domena diskriminacije, marginalizacije i izolacije, pretnji nasiljem, kao i samih akata nasilja i permantnog prisustva straha od svih pomenutih izazova. Radnje izvršenja nasilja dolaze uglavnom iz dva izvora, od članova primarne porodice s jedne strane, kada su izvršioci nasilja članovi porodice, i odrasli i deca. S druge strane, nasilje dolazi od članova vršnjačke grupe, kada su i ţrtve i nasilnici deca. Prisutno je i nasilje u javnom prostoru od strane grupa i pojedinaca, odraslih i mladih, motivisanih homofobijom. Mesta dešavanja su stambeni objekti, škole, sportski klubovi i tereni, ulice i parkovi i sl, što upućuje da je obuhvaćen gotovo celokupan prostorni/fizički ambijent egzistencije te dece. Cilj je ukazivanje na ozbiljnost nastalih posledica koje su višestruke, psihičke fizičke sl. U tekstu se navode slučajevi nasilja nad LGBTII decom, ali i iskustva porodičnog prvazilaţenja tih izazova. Navedena su i iskustva nekih evropskih zemalja gde su medicinski tertmani u vidu “dehomoseksualizacije” zakonski zabranjeni i krivično sankcionisani (npr. Francuska, Nemačka). Uvodi se u upotrebu aktivistički korišćen pojam “prebrodioci/prebroditeljke” za LGBTI odrasle sa iskustvom nasilja. U zaključku se posebno naglašava neophodnost roditeljske zaštite i porodične podrške kao pravog ambijenta u kome treba da odrastaju deca LGBTI pripadnost, i s tim u vezi, grupe za podršku roditeljima kao i javni primeri/uzori roditeljske podrške. Smanjivanje homofobičnog govora mrţnje u javnom diskursu takoĎe se moţe identifikovati kao moment neophodne prevencije nasilja nad LGBTI decom.