ПОСЉЕДИЦЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ И АНОМИЈЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: УТИЦАЈ КОНЗУМЕРИЗМА И ЕКСТРИНЗИЧКИХ ЦИЉЕВА НА АНКСИОЗНОСТ И ДЕПРЕСИЈУ МЛАДИХ

Abstract

Истраживачки проблем се односи на потешкоће људи с менталним здрављем изазване актуелним облицима друштвене кризе (пандемија корона-вируса и пост-ковид фаза санације „штете“). Предмет истраживања су посљедице друштвене кризе и аномије у савременом друштву на глобалном нивоу, првом половином 21. вијека. Фокус је на питању: Утичу ли конзумеризам и екстринзички циљеви на проблем анксиозности и депресије младих који неријетко резултује мјешовитим, анксиозно – депресивним, „поремећајем“ личности?Циљеви истраживања су научна дескрипција и разумијевање, са становишта једног од узрока проблема– конзумеризма („отуђење од смислених вриједности“) и, с њим повезаних, екстринзичких циљева који су у функцији репродукције инструментално- рационалног дјелања. Друштвеним чињеницама вишег теоријског и мисаоног реда – друштвеном кризом, аномијом, алијенацијом и асоцијалношћу, прошириће се структурална анализа проблема. Објасниће се свих 9 научно доказаних узрока (узрочна експланација) проблема, с акцентом на 7 социо-културних фактора, док ће незнатна пажња бити на не- друштвеним узрочницима. Тежиће се и научној предикцији утицаја анксиозности и депресије односно мјешовитог дисбаланса личности на потенцијалну делинквенцију, као аналитичку категорију, којом се лакше оправдава безбједносна контрола становништва од стране државних апарата принуде. Главни метод је структурална анализа, заснована на разумијевајућем и експликативном приступу феномену, а користи се и „антипсихијатријски“ приступ. Резултати се односе на 9 (за социологију – открића) научно доказаних узрока анксиозности и депресије (према научним истраживањима, која је синтетисао Јохан Хари): 1)

„отуђење од садржајног посла“, 2) „отуђење од других људи“, 3) „отуђење од смислених вриједности“, 4) „отуђење од трауме из дјетињства“, 5) „отуђење од статуса и поштовања“, 6) „отуђење од свијета природе“, 7) „отуђење од оптимистичне и сигурне будућности“, 8) и 9) „улога гена и промјена у мозгу“. Показана је сензибилност за актуелна и важна питања друштвеног живота и њихове класичне и савремене концептуализације, те за приједлог неочекиваних начина рјешавања.