UBISTVA U ŠKOLSKOM KONTEKSTU: KRIMINOLOŠKO-VIKTIMOLOŠKI OSVRT

Abstract

Škola, kao vaţan agens socijalizacije, predstavlja sigurno okruţenje koje, pored obrazovanja i vaspitanja, uporedo sa porodicom, ima odlučujuću ulogu u razvoju mladih i njihovoj pripremi za aktivan i kreativan život u jednom društvu. Stoga ne čudi što su upravo obrazovanje i školska postignuća, kao i negativne pojave u školskom okruţenju, poput međuvršnjačkih konflikata, često bili u fokusu istraţivanja i preventivnih strategija u oblasti maloletničke delinkvencije. Danas nam je poznato da problem nasilja u školama u vršnjačkim relacijama postoji, da su akteri nasilnih odnosa i dečaci i devojčice i da ono moţe da ostavi ozbiljne posledice kako na neposredne učesnike nasilnih incidenata, tako i na celokupni vaspitno-obrazovni proces u školi. MeĎutim, problem školskog nasilja često postaje društveno vidljiv tek kada nasilni incidenti rezultiraju fatalnim posledicama. Ubistva u školskoj sredini privlače veliku paţnju medija i šire javnosti, predstavljajući pogodno tlo za razvoj moralne panike, što posledično vodi represivnijim reakcijama nadleţnih institucija pod  okriljem zaštite bezbednosti učenika. U takvim okolnostima, izostaje bavljenje dubljim korenima problema, utvrđivanje razloga koji su doveli do toga da, do juče „dobro dete” danas postane „hladnokrvni ubica”, sa ciljem sprečavanja da se takvi nasilni incidenti ponove. Cilj ovog rada je da, na osnovu pregleda dostupnih naučnih saznanja, ukaţe na kriminološke i viktimološke karakteristike ubistava u školskoj sredini, sa posebnim osvrtom na individualne, porodične i šire socijalne faktore koji su pogodovali nasilnom ponašanju maloletnika sa letalnim ishodom, čije teorijsko uporište je analizirano na primeru Masakra u Kolumbajnu.