IZLAZAK IZ KRIZE: STAGNACIJA ILI PRIVREDNI RAST?

Abstract

Rezime: Svetska ekonomska kriza je ostavila velike posledice na privrede velikog broja zemalja i razorila je njihove finansijske sisteme. I dok je na početku osnovni problem bio sprečiti potpuni kolaps finansijskog sistema sada, nekoliko godina od početka krize, privrede se suočavaju sa problemom stagnacije. Prognoze da će kriza biti završena do 2010. godine su omanule. Čak i da zemlje krenu putem oporavka, ne zna se kakav će on biti. Da li će oporavak imati karakteristike impozantnog rasta ili će biti veoma skroman? Sve je prisutnije shvatanje da je neophodna državna intervencija kako bi se stimulisao privredni rast. Tržište je dobar regulator, ali ne i dovoljno efikasan za rešavanje problema izazvanih krizom.
Cilj ovog rada je da dokaže da izlazak iz krize uglavnom podrazumeva dugi period stagnacije privreda pogođenih zemalja i da visoke stope privrednog rasta nakon samo nekoliko godina od početka krize nisu realne. Nakon svakog velikog sloma potreban je decenijski period kako bi se “slomljene” privrede izvukle iz recesije, a tek nakon stabilizacije privreda, koja podrazumeva stagnaciju, se može očekivati blagi privredni rast. U radu će biti korišćene sledeće metode: metod analize, metod sinteze, metod apstrakcije, metod komparacije, metod generalizacije. Istraživanje će biti sprovedeno na slučajnom uzorku evropskih zemalja koje su izabrane po slobodnom izboru autora, imajući u vidu veličinu zemlje, broj stanovnika i nivo privredne razvijenosti. Belgija, Švedska, Češka i Austrija su zemlje približne veličine populacije i nivoa privredne razvijenosti. Ove zemlje će biti posmatrane u okviru grupe razvijenih zemalja. U okviru grupe zemalja u razvoju biće analizirane sledeće zemlje: Srbija, Bosna i Hercegovina (BIH), Hrvatska i Albanija.