Ćopić on the Stage of the National Theatre of the Republic of Srpska in the City of Banja Luka

Abstract

Енциклопедијско издање поводом 50 година Театра, лапидарно констатује како је Народно позориште у Бањој Луци „открило у Ћопићевом богатом књижевном опусу изворни дах средине у којој и само дјелује, па су и она Ћопићева дјела чија је структура изразито приповједачка постала за ово Позориште истински умјетнички изазов да се тражи свој аутентичан сценски израз и створи неконвенционална представа“ (Лазаревић, Лешић и др. 1980: 71). Већ почетком друге посљератне позоришне сезоне (1946/47) изведена је његова позоришна игра за дјецу Ударници или Дружина јунака (25. децембра), а у три наредне деценије слиједиће комедија Вук Бубало (1962) као и четири поставке драматизација прозних дјела. Крајишке делије (1976) посљедње су постављање Ћопића на бањолучкој позорници за наредних тридесет година, све до 2006, када се на „истуреној сцени“ НП Републике Српске у Козарској Дубици премијерно изводи драматизација Магарећих година, да би – коначно – крајем 2011, на малој сцени „Петар Кочић“ премијерно било изведено Одумирање међеда. Доносећи панораму оцјена и одјека Ћопићевих дјела на сцени НП у Бањој Луци, рад поставља и имплицитно питање да ли се пишчев завичај достојно одужио свом највољенијем и најпопуларнијем аутору или се (уз разне „мотиве“ и „оправдања“) огријешио о овог – неспорно – великана српске литературе.