On “Translation” from Serbian into Serbian
Abstract
У овом раду се разматрају новији покушаји својатања српског језика односно гусарења (израз М. Ковачевића) кроатиста по српској језичкој баштини. Анализа се спроводи на материјалу тобожњег превода (заправо адаптације) Мушкатировићевих Причта (1787) са регионалног штокавског (славе но српског) на регионални штокавски (илирски) идиом Амброзовићевих Проричја (1808). Пошто се испоставља да су и оригинал (Причте) и „превод“ (Проричја) базично утемељени на једном и једином – српском народ ном језику, упутно је говорити не о преводу него, само и једино, о прилагођавању истог (српског) језика варијантским посебностима да би текстови изгледали као да потичу из конкретне (регионално-конфесионалне) средине.
Downloads
Published
2015-12-30
Issue
Section
Language
License
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a CC-BY-NC license that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.