„Мали човјек“ у новелама Антона Павловича Чехова: књижевно насљеђе и његова генеза

Abstract

У нашој књижевној критици присутан је велики број научних радова који су се бавили Антоном Павловичем Чеховом, који је једно од највећих имена не само руске него и свјетске новелистике. Мајстор „минијатуре“, како га многи и данас називају, био је објективни хроничар друштвене стварности Русије на прелазу између XIX и XX вијека. Овим радом смо жељели, кроз кратак пресјек његовог стваралаштва у оквирима новеле као књижевног жанра, још једном подсјетити на снагу и бриткост његовог оштрог пера, што је свакако имало и своје коријене у стваралаштву његових претходника, како у прози тако и у поезији, почев од Пушкина, преко Њекрасова, па све до Гогоља, Достојевског и Тостоја, кроз чија дјела је лик „малог човјека“ и ушао у руску књижевност. Ипак, иако се ослањао на књижевно насљеђе, Чехов је учинио и искорак у даљем развоју не само лика „малог човјека“ већ и новеле као књижевног жанра у руској књижевности, чијим се утемељивачем данас и сматра.