DEMILITARIZACIJA BOSNE I HERCEGOVINE IDEJA, UTOPIJA ILI NEŠTO TREĆE

Abstract

Istorija ljudskog društva, nažalost, najbolje se može sagledati kroz istoriju ratovanja. Skoro u svakom momentu negde u svetu je vođen rat, a najviše ih je bilo nakon što su zabranjeni, posle II svetskog rata. Sama zabrana napadačkih ratova od strane UN nije doprinela tome da oni prestanu da postoje. Ratovi su usko vezani za ostvarenje ili zaštitu interesa strana u sukobu. Za ostvarivanje tih interesa nije uvek nužno ratovati. Osnovne snage u ratu su vojne snage i pojava militarizma nije neobična. Ona je usko vezana za određeno vreme i prostor. Jačanje uticaja vojnih krugova prati i jačanje otpora toj, svakako, negativnoj pojavi. Najčešće u formi anti-militarizma. Rat u BiH, po mnogim elementima, može da se prepozna u širim, teoretskim, razmatranjima. Njegove bitne karakteristike nisu mogle biti polazna osnova za ideju o demilitarizaciji BiH. Ozbiljnost krugova i prilika u kojima se o njoj razgovara upućuje na njen politički značaj. To obavezuje na širinu i kvalitet promišljanja pri formiranju kritičkih stavova. Posle svakog rata dođe period mira koji je mnogo složeniji od rata i traži veće napore. U ratu „samo“ treba pobediti neprijatelja, a u miru:

• završiti sa ratom,
• izgraditi mirnu i prosperitetnu društvenu zajednicu i
• sprečiti izbijanje novih sukoba, novog rata.

Građani BiH još trpe ratne posledice, a za neke on još nije ni završen, samo je
promenio formu. Umesto razvoja, mnogi procesi su usmereni u pogrešnom pravcu. Sukoba još uvek ima, a stanje mira nije takvo da garantuje njegovu stabilnost. Reforme koje su provedene i koje se još uvek provode imaju prioritetan cilj centralizaciju BiH, a ne poboljšanje stanja. Takva situacija ne doprinosi izgradnji mira i prosperitet. Ostaje nada da će epilog biti prihvatljiv.
Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) donela je Deklaraciju o demilitarizaciji (Deklaracija o strateškim opredeljenjima RS u sistemu odbrane). Politički subjekti RS, u oblasti odbrane, vode politiku demilitarizacije. Oni koji se ne slažu sa ovom politikom ćute ili nemaju značajnu ulogu na političkoj sceni.
Politika demilitarizacije nije korektno uobličena i može se osporavati zbog:

• osnova za stavove,
• stvarnih ciljeva,
• površnosti i
• kolizije pojedinih stavova.

Time su joj i efekti umanjeni.