ЗНАЧАЈ ПОСТОЈАЊА ИДЕНТИТЕТА ПОЗОРИШТА... КАО ИНСТИТУЦИЈЕ И ЊЕГОВОГ ЈАЧАЊА УНУТАР ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Abstract

Идентитет је нешто што се носи као властита кожа, раван
је мисли, чврст, али несталан. Он функционише унутрашњим, логичким
и филозофским системом идентификације. Суштински, у раду се говори
о идентитету као некој врсти оријентације у друштвеној, социјалној и
политичкој организацији друштва.
Указује се на важност културног идентитета, његовог усвајања, као
и на начин његовог формирања. Тражење идентитета претпоставља
преиспитивање универзалних културних вриједности.
Позориште поставља основна питања о идентитету. Главно питање
којим би требало данас да се бавимо у свим друштвеним оквирима, па и у
позоришту, јесте егзистенција. Редитељ је јединка у позоришту која мора
имати сопствени идентитет, знати своје поријекло и бавити се реалним
стварима. Он прича своје приче кроз савремене европске концепте.
Одредити идентитет позоришта као институције, значи разликовати
се од другог позоришта, првенствено у идентитетском смислу значи, бити
„ми и они“.
У раду је направљен осврт на идентитет „Рефлектор театра“ које је
израсло из омладинске организације чија је примарна дјелатност едукација
младих кроз позориште.
Да би позориште функционисало, неопходан је ефикасан менаџмент. То
је нарочито битно у временима „турбулентних околности“. Иако свака
организација има свој идентитет, суштина је у његовој снази.
Позориште треба афирмисати језик и идентитет одређеног народа,
позоришну културу и драмску традицију, те стварати нове културне
и позоришне вриједности усклађене с нормама и захтјевима савремене
европске и свјетске позоришне естетике.
Као што је навео др Радоњић, директор Стеријиног позорја, позоришна
умјетност је важна инвестиција за могућност очувања нашег идентитета,
културе, језика, традиције, савременог стваралаштва, као и савременог
домаћег драмског текста и позоришта, који би у будућности требали
бити наша традиција.
С обзиром на то да нам је потребно позориште које кореспондира
с временом у којем живимо, пажња се посвећује експерименталном и
документарном позоришту.
Да би постојао визуелни идентитет, неопходна је комуникација.
Направљен је осврт на визуелни идентитет позоришта „Практика“ из
Москве. У фокусу овог позоришта јесте потрага за релевантним темама
и субјектма, модерним језиком и новим позоришним стиловима.
Такође, истакнут је значај плесног позоришта у нашем региону и
приближавања просторно удаљених култура нашој култури. Треба се
залагати за наставак систематског и креативног рада у овој области,
како у Београду, тако и у региону. Плесним језиком ће се потврђивати
не само наша припадност међународној култури, него и наш сопствени
идентитет.